Избор из рукописне грађе Олге Јеврић

Рукопис KЛ OJ 1A

Материјал користим као средство. Не служим материјалу – не идем за тим да својом скулптуром истакнем вредности материјала по себи – избегавам да вредност материјала по себи преузме вредности форме и њене унутарње експресије. Сматрам да материјал служи уметнику да преко облика у материји – материје у облику пренесе своја мисаона, емотивна стања – своје одјеке на искуства живљења. На избор материјала утицао је низ фактора – од оних најбаналнијих - који су везани за одређене конкретне могућности – до захтева да особености материјала допринесу интензивизирању основних творачких замисли.
Било који материјал да је у питању, настојим да извучем она његова својства која одговарају мојим примарним импулсима.
Приснији су ми материјали чије физичке особености дозвољавају у поступку таложење слојева – поступак сличан процесу рашћења и настајања облика у самој природи...
Таква – моја материја је опора, сурова и сирова, неглачана – без сјаја – недопадљива – истинита у својој фитичкој одређености – одређена у својој физичкој истинитости...

Текст прочитан у емисији „Белег у вечност“ на ТВБ /водитељ Јован Солдатовић – уредник Војислав Станојчић/ /серија од шест емисија – од 15. XИ 1968./.

Олга Јеврић

..........

31. X 1980.

Не понављам облике природе – стварам их – као да их ствара сама природа...
Неке сасвим романтично-утопијске представе о новом друштву које је сањано као рађање једне нове свести заједништва у коме су се отискивали праоблици у руху сензибилитета и цивилизације овог века, усмеравале су творачке слике у правцу изграђивања просторних структура које су се пројектовале, замишљале као дихотомни доживљајни догађај: привлачећи својим спољашњим динамичним артикулацијама увлачиле су у догађаје својих унутрашњих простора и постајале зборна места – места медитације у додиру прошлог и садашњег тренутка.
Све је то остало само пука жеља – у машти – задржано као мисао у облику, оствареном само по мери и у мери људске шаке.
Те моје идеје о овоземном храму нису прешле зидове мог атељеа.

16. VI 1981.

Супер простор – мноштво могућих простора у којима и с којима живимо.
Дисторзија – не само
Облика – неодређена неодређеност – фиксна структура
флексибилна површина
која имплицира могуће
промене
заустављени тренутак
у процесу мена

Елемент времена садржан у принципу:
а. потенцијалне промене
облика масе
б. ефективне промене лика
условљене просторношћу
(променом очишта)

теза о
апсолуту релативности и
релативитету апсолута квантна физика
мишљења (?)
спиритуална материјалност
материјалистичка спиритуалност

1983. јуни

Само кад остварим стање „вештине употребе лука и стреле“, кад пред собом немам сврху, кад не робујем жељи за резултатом кад остварим стање „ослобађања од „ја“, кад се постоветим са материјом, кад сањам да се претварам у облик, идентификујем с њим, преузимам његов живот, његова кретања, његове „радње“ у датим условима... остварујем оно дело које може да опстоји у својој тензији и дејствује својом истином...
правим, нађеним односима у одређеној целини...
15. VIII 1980.

Осећање природе – свеобухватне природе продире кроз форму као норма збивања и процеса... као осећај /постојања/ силе и њеног дејства...
Органски облик не мора припадати „организму“... камење, стење које су обликовале силе ерозије воде, ветра, делују као органска материја... Та веза органског и неорганског – то једно је ту... ту се додирује мисао Истока...

Опште кроз појединачно
појединачно у општем
Чудо живота – многоликог, непредвидивог, увек дубоко осмишљеног...
Дијалог форме и егзистенцијалних законитости опстанка...
Та слепа мудост живота... то чудо живота...

... Силе ерозије, силе раста, силе гравитације... силе...

Токови се множе, укрштају, интерферирају, потресају структуру тектоничну или органску – колају, доносећи увек тражену покренутост која изгледа /само изгледа/ случајна. Пажљива анализа ће открити све те токове чија кретања у отпору на густину масе колају по облику или се преносе с облика на облик, или га преузима мрежа гвоздених шипки у функцији /моста/ премошћења празнине...
Све се то одвија у прецизно одређеним релацијама, где свако померање, или нетачност доводи до слома структуре. Ту се суочавам са законима математичке тачности чији је коефицијент одређен субјективним сензибилитетом.

Смерови, углови, нагиби површина у сложеним односима мера одређује исказ форме.

11. VII 1981.

Мисао настаје из сагледања света огољених чулом
из доживљаја сагледаних истина
сагледаних чињеница
не из преузетих знања
из сопствених закључивања
не из преузетих позиција постојећих
филозофских система...

Ако је природа у својим манифестацијама дијалектична онда ће се и ти дијалектички принципи наћи / ако сам их сагледала као облике у којима се испољава начи... у систему градње – којим се то доживљајно – сазнајно саопштава... итд.
Нисам се а приори приклањала ниједном „изму“...
Ако постоје додирне тачке – оне су резултат сличног закључивања о појавама које нас окружују...

Форма – трансфер – дејственост

Форма се у својој просторној егзистенцији усложава малтене као магични кубус...

Многозначост... могућа је, будући да систем градње почива на неком принципу у којем се одвијају појаве живота и живљења... што дозвољава сваком појединцу да дело тумачи са нивоа своје – субјективне – свести, у оквиру оних асоцијативних веза које припадају сфери његових искустава...

12. VII 1981.

Лубарда... откочио потенцијале запретане творачке снаге
довео до свести право на сопствени творачки принцип
на сопствену визију – ослобођену канона...
ослобођену страха од постојећих норми
право на стварање сопственог језика
сопствених норми у исказу ангажмана животом
сазнаним сопственим искуством...

9. VII 1981.

Ниче из земље... из датих одређених историјско-друштвених условљености

Особени метод... /Први пут у нашој историји.../ обично смо их
преузимали, па на тој основи градили своје рукописе
исказивали своје сензибилитете...
који није сам
себи циљ... у функцији је мисаоно-емотивног спрега...
који ниче из дијалога са свим оним што се појављује као бивствовање
као егзистенција
нежива
материја природа опстоји у релацијама – законитостима
жива човек

Хераклит... свет је сагледан у мени
кретању – токовима
нестајању и настајању
у оном једном које садржи и обједињује оно мноштво инкомпатибилија.

Развој... или промене... настају као да су под ударом закона
генетског кода.
Примарни импулс – позиција – заметак
садржи у себи своју особену еволуцију
такву и никако другу...
уз могуће мутације... али опет у датим
границама условљености генетске одреднице...

,,,,,,,,,,,,,,

Рукопис КЛ ОЈ  3A

Метафорика дијалектичког мишљења

тема – јединство органског и анорганског
биолошког и минералног – тектонског / у морфологији /
психизам и анимизам
тема – активитет масе која има све предикате потенцијала хуманог дејствовања
тема – сила – физички закони као посебан реалитет – донет у метафори форме
тема – проблем класичног склада у привиду несклада /антитетичност/
мисаоног и емотивног
лирског и драматичног – трагичног
тема - национални модул /дух Балкана/
јединство објективног и субјективног
тема – спој вулгарно натуралног и надсвесног
тема – спој подсвесног и над-ја
тема – спој релативног и апсолутног
тема – јединствено поље
тема – егзистенције и мистерије
тема - негација негације
тема – антиапстракција
тема – говор форме
тема – гибање супротних сила
тема – антирафинман – анти малоивелико грађански дух облика
тема – материја: метафора антропо-психоморфних збивања
тема – исконски и данашњи тренутак /јединство/
тема – деструкција и надградња
тема – обрачун с измицањем, губљењем – са судбином
тема – превазилажења вољног негације живота свуда присутне
тема – превазиђене трагике
тема – борбе за опстанак – отпора негацији
отпора рушилачком
тема – размимоилажења – комплементарности, итд.
тема – принципи у којима израђени могући односи
тема – енергија, кретање, промена / у име одређеног односа
према свету / феноменологија – људског искуства/
тема – јединства противуречности као једине мере у изналажењу
равнотеже између позитивног и негативног
тема – општих законитости /принципа/ који се екстериоризирају
у видовима појединачних феномена
/отуда многозначност, поливалентност мисаоно емотивна
многострукост тумачења које стоји више релацији
диспозицији, искустава, менталитета примаоца
тема – емпиријска метафизика
тема – уклетост – фатум детерминизам силе кретања, силе заустављања
тренутак заустављености
тема – скупина – индивидуално – збирно
тема – активитет, енергија материје у потенцијалном покрету
заустављеном

1. Однос: маса – простор – шипка
2. causa sine qua non: условљеност и условност
3. ритам
4. кретање
5. опстојање у простору
6. обрачун са гравитацијом
7. проблем равнотеже
8. настајање
9. судар: органска форма – ригидитет механичког облика
10. артикулација простора – активирање у смислу ко медија.
11. маса као носилац активитета
12. експресија на бази аналогије екстериоризације психогених ел.
13. јединство супротности
14. дејство силе: теза притисак потисак
15. вишесмерности осовинских кретања
16. коресподенција чворних тачака
17. тензија
18. ништа није индиферентно – све је релевантно
19. збир дејства – поли психогеност
20. квантитет – нови квалитет
21. деструкција – реконструкција
22. проблем неоствареног судара – претња
23. национални модул
24. мера – дозирање количина
25. траума
26. ирационално – рационално
27. емотивно – интелектуално
28. техничка цивилизација – промордијална сила
29. свесно – интуитивно
30. безина хода линије
31. нагиб – угао
32. угроженост – страх
33. тачно место – штимован звук
34. звук
35. укљешћења
36. полиморфност
37. профилација – променљивост
38. време
39. математички принципи
40. токови светла
41. конкавно конвексни следови
42. смер
43. угао

 ...............

 Рукопис КЛ ОЈ 10А

Олга Јеврић

Крст – као један вид могућег укрштања готово у свим цивилизацијама је бременит симболичким значењима које се заснивају на превођењу принципа укрштених енергија. Отуда су и симболична тумачења веома различита – од оног нашег хришћанског везаног за патњу, жртву, мучеништво, смрт. У старим културама – као дрво живота, оса небеска, општење неба и земље, средиште света /биг бенг/ распростирање јединства супротности, вечни живот – сукобљене силе /добра и зла/ - андрогин – плодност, оплођење енергије, потирање енергија... Алхемија – qуинта ессентиа...

. . . . . . . . . . .

Без датума – прекуцано из белешки 5. XII 1999.
Активитет масе:
живе, бујају, повлаче се, пењу, спуштају, надрастају, сабијају, цепају, спајају итд... сукобљавају, раздвајају, разједињују
Симбол... поклапа се с пластичном чињеницом... Пластицитет...
Ту лежи и значење – семантика ликовног догађаја...
Поступак у функцији „мисли“ – саопштења... које је објективиран
у чулни пластички догађај
Догађање – то је
време-простор
у активитету масе и њеној полиморфности
међусобном дијалогу...
Значење слојевито – оно примарно – очигледно је и прва
комуникација... даљи слојеви произилазе из примарног...
Метод и значење функција мисли и опредмећења
Доживљај света - од примарног до сложеног
јединства у сложености /сличност/
ЈЕДНО

Целина /збир/ у којој се од комада до комада слаже јединствена
слика света... /којег света?/

Динамика – сугестија покрета – виртуелно кретање – виртуелно време

многозначност
Светлост - форме
вишезначност

...........